Mark Lorens

Čovek se promeni kada postane otac.“ Snori je govorio kao da se obraća vatri i njenom sjaju. „Sagledavaš svet na nove načine. Oni koje to ne promeni nisu ni bili ljudi

Strah od kukavičluka, da li je to hrabrost

Zastao sam da odšljemam – što je način ispijanja donekle sličan nalivanju, samo što daleko više prolivaš po sebi. „Ne znam kako ti, ali ja sam raspoložen za malo vodoravne zabave.“ I kao da je samo to čekala, slatka Meri se stvorila pored mene, široko se smešeći. „Zdravo, Meri, milosti puna“, rekoh, pošto mi je alkohol služio umesto visprenosti. „Jesi li znala da mi je otac kardinal? Hajdemo gore da razmotrimo neka ekumenska pitanja.“

Pretpostavljam da neke tuge jedino roditelja mogu da istinski taknu

Svi mi u nekoj meri upražnjavamo samozavaranje; nema tog čoveka koji može da izdrži potpuno iskrenost a da na svakom koraku ne trpi bolove.

Nema dovoljno mesta u čovekovoj glavi za zdrav razum a da mu društvo prave svaki jad, svaka briga i svaki njegov strah.

Odlično je ako se možeš iz opasnih okolnosti izvući šepurenjem i kostrešenjem, a dobar glas za dranje zna da bude velika pomoć u tome

A svako za koga čovek stigne da čuje predstavlja nevolje

Život ume da ti se uvuče pod kožu i da ti pokvari zabavu viškom saznanja. Mladost je odista najsrećnije životno doba, jer se tada valjuškamo u blagodarnosti neznanja

Život ume da ti se uvuče pod kožu i da ti pokvari zabavu viškom saznanja. Mladost je odista najsrećnije životno doba, jer se tada valjuškamo u blagodarnosti neznanja