Reza Aslan

Ovo verovanje naziva se animizam – prizivanje duhovne suštine, odnosno „duše“, svemu postojećem, ljudskom ili ne – i verovatno je najraniji ljudski izraz bilo čega što bi se moglo nazvati religijom.12

Spaljivanje životinjskih kostiju u ovim ognjištima verovatno je bilo način da se upije suština životinje.

Po svemu sudeći, te crte predstavljaju auru ili duh životinja – njihovu dušu. Kako je francuski antropolog Klod Levi-Stros primetio, primitivni ljudi nisu odabrali upravo te životinje da ih ovekoveče na kamenu zato što su „dobre za jelo“, nego zato što su „dobre za razmišljanje“.

To je drevno božanstvo, verovatno prvo koje je ikada osmišljeno, a smatra se da je bilo gospodar životinja, vladar i čuvar šuma.

Gospodar zveri nije samo jedan od najstarijih bogova u religijskoj istoriji, nego i najrasprostranjeniji. Neka verzija tog božanstva postoji u gotovo svakom kraju sveta – od Evroazije preko Severne Amerike do Srednje Amerike.

Bilo da govore o snovima, o susretima s prirodom ili o nagađanjima o preminulim precima, ono što je zajedničko svim ovim objašnjenjima jeste pretpostavka da je religija nastala tokom ljudske evolucije kako bi odgovorila na pitanja na koja odgovora nema i kako bi pomogla ranim ljudima da izađu na kraj s opasnim i nepredvidivim svetom.

Religija, kažu oni, nije evolutivna adaptacija; religija je slučajni usputni proizvod neke starije postojeće evolutivne adaptacije.

Gotovo sve što je Frojd napisao o poreklu religije kasnije je osporeno. Ipak, njegovo shvatanje religije kao „ispunjenja želja“ ostavilo je trajni trag na savremene kritičare religije; mnogi od njih oduševljeno su se saglašavali da je prvenstvena svrha religije u ljudskoj evoluciji ublažavanje nezadovoljstva, patnje i teskobe i umirivanje straha od nepoznatog.

hiperaktivni proces detekcije inteligentne sile, odnosno HADD.

To je biološki proces koji je nastao davno u našoj evolutivnoj prošlosti, još u vreme kad su hominidi i dalje bili pogrbljeni i obrasli maljama.