Hane Eštavik

Ti si bogat, da li to znaš, obdario te Gospod naš, i kad zgrešiš i kad izdaš, još na nebu mesto imaš.

Geštalt psihologija je nastala kada je jedna mlada Jevrejka gledala raštrkana svetla s prozora voza u Nemačkoj 1913. Neprekidno ih je gledala i primetila da ih ne može razlučiti ako se javljaju u dovoljno kratkim intervalima, u njenoj glavi obrazovala su prugu. Pruga svetla. Zato je izašla iz voza na prvoj stanici, pometena, s grižom savesti jer je bila preko potrebna u Vajmaru, gde se zapravo zaputila da pomaže tetki koja je ostala udovica i jedva je hodala, zbog bola u kukovima, bola u karlici koji nije hteo da ode. Kuda bol odlazi?

Da li je neko proučavao bol, nije li bol vrsta energije? Može li se reciklirati? Može li se bol ponovo upotrebiti?

Mlada Jevrejka je u svakom slučaju izašla iz voza i otišla svojim putem, sela u kabinet na univerzitetu, i tamo, zajedno s još tri mlade Jevrejke koje su potom sve otputovale u Ameriku, razvila osnovnu teoriju o izomorfnom funkcionisanju mozga, što znači da predmeti, naši opažaji, ostavljaju nekakav identifikacioni šablon u mozgu, i da taj šablon teži ka celini i harmoniji. Drugim rečima, šablon dovršava samog sebe, slaže se i ukazuje, ako mu čula samo daju određene delove. Zato blesci svetla u određenim intervalima obrazuju prugu, zato smo skloni da prsten s jednim otvorom doživimo kao celovit krug. Kruga zapravo nema, to je kriva linija.

Ne mogu da odlučim da li više volim plavu ili sivu boju. U sivoj ima nečeg mirnog, nenametljivog. To mi se dopada. Siva prihvata sve druge boje, stoji uz njih, verna je. Plava, nasuprot tome, čisti sjajni ultramarin, nešto je za sebe, treperi i ne izvinjava se ni za šta.

o da su mi misli bile obavijene žilama i opnama, nisam mogla da doprem do njih. Ko

Nisam znala šta da kažem, glava mi je bila prazna. Uplašilo me je što je toliko prazna, trebalo bi da više razmišljam, pomislila sam, trebalo bi da mislim na nešto. I

Uplašilo me je što je toliko prazna, trebalo bi da više razmišljam, pomislila sam, trebalo bi da mislim na nešto.

teoriju atribucije: čovek se plaši ili ne plaši u zavisnosti od toga kako je protumačio situaciju. Pedesetih je izvršen eksperiment koji je trebalo da potvrdi stav da misao upravlja osećanjima, da čovek misli pre nego što oseća, da je vođen mislima. Bio je to deo optimizma pedesetih, jer ako misli upravljaju svime, onda se sve može promeniti činom volje. O tome se radi u psihologiji, smisao moderne psihologije je samoindoktrinacija, mislima treba da ubedim sebe da je svet bolji nego što ga doživljavam

teoriju atribucije: čovek se plaši ili ne plaši u zavisnosti od toga kako je protumačio situaciju. Pedesetih je izvršen eksperiment koji je trebalo da potvrdi stav da misao upravlja osećanjima, da čovek misli pre nego što oseća, da je vođen mislima. Bio je to deo optimizma pedesetih, jer ako misli upravljaju svime, onda se sve može promeniti činom volje. O tome se radi u psihologiji, smisao moderne psihologije je samoindoktrinacija, mislima treba da ubedim sebe da je svet bolji nego