Ksenija Prodanović

To nije ni pitanje ni tvrdnja, već je jednostavno tako kako je. U pravu je. Ja ću uvek biti dobro. Cela ona foliraj dok ne uspeš fora? Ja sam kraljica toga.

Šta mi drugo preostaje?

Čudno je razmišljati o tome kakvi smo bili, da nikad nisam znala gde se završava on, a počinjem ja. Bili smo toliko usklađeni. Toliko... jednostavno toliko drugačiji nego sada. Postojao je period kada bi samo izgovorio moje ime i, tek tako, ja bih mu dala sve što bi poželeo. Razmišljam na trenutak o tome. Kako bih ovom čoveku dala sve što bi poželeo.

Zvezde su mi izgledale tako neobuzdane i blistave, ali su, kada bi stigle do nas, bile na izdisaju, umirale su.

Najsjajnije zvezde gore najbrže, pa ih moramo voleti dok možemo

Najsjajnije zvezde gore najbrže, pa ih moramo voleti dok možemo

Nije sedela prekrštenih nogu kao ostali.

Pitaću tatu da li se čuo s njim.“

Tina posle toga nije rekla ništa. Znala je da mi je malo rano da pričam o večeri s „porodicom“, pa je ostatak tretmana uživala, dok su se meni misli rojile po glavi

„Pitaću tatu da li se čuo s njim.“

Tina posle toga nije rekla ništa. Znala je da mi je malo rano da pričam o večeri s „porodicom“, pa je ostatak tretmana uživala, dok su se meni misli rojile po glavi.

Pitaću tatu da li se čuo s njim.“

Tina posle toga nije rekla ništa. Znala je da mi je malo rano da pričam o večeri s „porodicom“, pa je ostatak tretmana uživala, dok su se meni misli rojile po glavi.

Neobično je hladno za septembar