Fridman Šulc fon Tun

Može li se čovek uverljivo i verodostojno zalagati za promene u društvu ako pritom ne počne od sebe samog i u malom krugu u kome ima neposredan uticaj?

Upravo to što je svaka poruka čitav paket, s mnoštvom saopštenja, čini proces međuljudske komunikacije tako složenim i tako podložnim poremećajima i problemima, ali i tako zanimljivim i uzbudljivim

Uopšte ne moram nešto da kažem da bih komunicirao.

smanjenim doživljajem sopstvenih osećanja, doduše, može se živeti, ali ne može se biti istinski živ.

kad čovek duboko u sebi oseća strah, razum nema pristupa.

Energija, dakle, treba da ide na uobličavanje budućnosti, a ne na žalbe zbog onog što je bilo.

svako ne u sebi sadrži rizik da se onaj drugi naljuti i podseća na opasnu činjenicu da smo drugačiji od drugih – da mislimo, osećamo, hoćemo i želimo drugačije. Ova svest stavlja na kocku zaštićenost koju nam se čini da smo kroz jedinstvo dostigli.

Svaka komunikacija ima aspekt koji se tiče sadržaja i aspekt koji se tiče odnosa

Pokazuje se da zahtev „budi ono što jesi“ može da se sledi samo ako pošiljaocu najpre pođe za rukom da sebe otkrije pred samim sobom

Stvarno je bedak što se rađa toliko dece jer nam u osnovi nikako nisu sva potrebna. Vreme dečjeg rada je prošlo, zbog čega smo, naravno, srećni. Velika porodica takođe pripada prošlosti, a u današnjoj maloj porodici, sa svim onim aparatima za domaćinstvo, vi, mladi, više ste teret nego pomoć. Neprijatnog posla za neobučenu pomoćnu radnu snagu ima u izobilju, ali vi verovatno mislite da ste previše dobri za to, što ne možemo da vam zamerimo. Za atraktivna radna mesta potrebni su nam neki od vas, ali nikako ne svi – naposletku, i mi hoćemo da zadržimo svoja radna mesta, a danas živimo i mnogo duže nego ranije. Neki od vas će imati sreće, ali ne mnogi; naprosto ne znamo šta da radimo s vama. Razumećete, pokušavamo da izbegnemo ratove, pa nam trenutno niste potrebni ni za to. Molimo vas da budete zadovoljni koliko možete i da nikome ne stojite na putu. Ne pitajte nas šta da radite. Ako se nečega setimo, pozvaćemo vas – inače nas, moliću lepo, ostavite na miru.