Mario Liguori

Pošto je čovek tek puki detalj u harmoniji vaseljene, svaki njegov plan može da uspe jedino uz dozvolu prirode. U Akvarosi se govorilo da čovek nije čovek dok se ne napije vode ili ne oseti bol: njegovi planovi nisu stvarni dok se ne ostvare.

Zar je svaki čovek iz našeg kraja zaista osuđen na zavičajni kutak? I zar ne sanjaju naši ljudi da će jednoga dana konačno videti Sever? Možda je moj život greška. Možda nije trebalo da odem. Jutarnji pogled na Eresund nije me smirio. Katedrala u Amalfiju, malo mesto Pozitano, čarobna jednostavnost Ravela, duboko planinska, izložena zvezdama – sve to vredi više od ljudskih osećanja. Danas mi taj složeni svet, planinski, mediteranski, prepun misterije, zbilja nedostaje.

Ne sećam se da postoje pesme o ženama koje napuštaju svoju zemlju – ništa što se ženama događa muški svet ne želi da zna.

Napolitanci su opterećeni sobom, odbojni prema neizvesnosti.

bitno kako bi moglo da bude. Sve je kako je bilo. Biće kako jeste. Budućnost je sadašnjost, a sadašnjost – prošlost.

nije bitno kako bi moglo da bude. Sve je kako je bilo. Biće kako jeste. Budućnost je sadašnjost, a sadašnjost – prošlost.

Verovao je da se u čoporu gubi identitet.

Prevaren čovek je sam. Prevarenog čoveka muče bes i stid, nemoć, gubitak oslonca.

Svako je u isto vreme bio pošten i nepošten.

izaberi rizik, izaberi najteži put.