Paolo Đordano

Ovo su sateliti koje je jedna od ovih novih kineskih internet- kompanija lansirala jedan za drugim. Ne možete ni da zamislite količinu materijala koji kruži iznad naših glava, praktično smo već prepunili niske orbite

Objašnjavao je kako se civilizacije, od kojih svi očekujemo da napreduju ka boljitku, ponekad razvijaju u suprotnom smeru, nesvesno stvarajući uslove za sopstvenu propast

Mnogi koji su preživeli atomske bombe bačene na Hirošimu i Nagasaki opisuju eksploziju kao tih događaj. Pikadon je japanska reč kojom se on označava, to je spoj reči pika, svetlo, i don, prasak. Međutim, kako piše Džon Hersi, gotovo se niko od preživelih ne seća da je čuo eksploziju.

Blesak se pojavio mnogo pre udarnog talasa, ljudi su mogli da ga posmatraju. Boje kakve nikad ranije nisu viđene prekrile su nakratko predeo, mnogi kažu da je to bila bela, ali drugi pominju crvenu, žutu, narandžastu

Kad je ponovo pogledao u zatamnjeno staklo, nuklearna eksplozija već je bila onakva kakvu poznajemo: sivi oblak koji se brzo podiže uvis šireći se, praćen stubom peska i prašine koji se uspinje. Klobuk i noga atomske pečurke izgledali su neverovatno spektakularno u pustinji Hornada del Muerto zato što je pesak sa tla šikljao uvis pod dejstvom gama zraka povećavajući količinu prašine. To je ono što naučnici nazivaju „efektom

Hirošima je prešla sa drugog na prvo mesto. Sledili su Kokura, Nigata i Nagasaki. Ostalo je da se prilikom biranja grada koji će biti napadnut uzdaju u vremensku prognozu i paze da ne propuste prvi sunčan dan.

Šestog avgusta 1945, u 8.15, jedan B-29 bacio je Mališu na Hirošimu.

Tri dana kasnije, 9. avgusta u 11.02, Debeljko je eksplodirao u istočnom delu Nagasakija

Kad je udarni talas kočano pogodio Hirošimu i Nagasaki, bio je toliko snažan da ljudi nisu imali vremena da bilo šta primete

Ona je u tome uspela, za razliku od svojih školskih drugarica, kojih je bilo više od trista i koje su posle nekoliko minuta žive izgorele. Napolju, u nepostojećem gradu, Secuko Turlou je videla preživele kojima je koža visila sa kostiju. Jedna osoba držala je u ruci očne jabučice

Mnogo im je teže bilo da razumeju činjenicu da su opekotine bile drugačije boje nego inače, bele, a ne crvene, a još im je teže bilo da shvate simptome koji su počeli da se pojavljuju u narednim satima ili posle nekoliko dana: mrlje na koži, neprekidno povraćanje, dizenterija od koje su mnogi patili, pa se u prvi mah pogrešno mislilo da je izbila epidemija. Ti simptomi bili su mnogo teži kod onih koji su bili izloženi crnoj kiši

Krajem godine pojavili su se, međutim, keloidi, ispupčeni ožiljci, koji su sami po sebi prilično česti, ali su kod preživelih poprimali neverovatne dimenzije, nagrđujući ih. Tri godine posle eksplozija pojavile su se anemije, leukemije i posebna vrsta rane katarakte. Ali to su već bile posleratne godine, vreme trke u nuklearnom naoružavanju, nikome nije odgovaralo da se previše objavljuju studije o dugoročnim posledicama A-bombe. Preživele su mahom skrivali, nije se obraćala pažnja na njihovo zdravstveno stanje

Slotin se nije strogo držao propisa i radio je to pomoću odvrtke, koja mu je, kao što to biva s odvrtkama, jednoga dana iskliznula iz ruke. Mase berilijuma su se dotakle i dovele plutonijum u stanje superkritičnosti, što je izazvalo plavi blesak – snažan nalet gama zraka i neutrona. Slotin je nekoliko minuta kasnije povraćao, a devet dana kasnije umro.

Zbog prečestog izlaganja radijaciji umrli su Irena Kiri, njen muž Frederik Žolio i sam Enriko Fermi. Prošlo je devet godina od Hirošime i u svetu je već bilo oko dve hiljade petsto nuklearnih glava