Bet Mori

Deca su tako predivna, savršena i sjajna, kao kesten tek ispao iz ljuske. Kakva šteta što sva odrastu u odbojne zrele ljude. Kad bismo samo mogli da očuvamo tu predispoziciju da se opijamo mogućnostima, da sve dočekujemo raširenih ruku.

Jete, zgrbljena u senkama, miš prema svom čoveku.

Čarolija ne sprečava ono najgore da se desi. To najgore se dešava neprestano, svakodnevno. A onda život ide dalje. I samo istrajavaš i nadaš se da ćeš uspeti da sačuvaš to malo mrva i belih zubića što preostaju.

„O! Pa ništa, ima još ribe u moru. Ili superheroja u odelu običnih ljudi.“

Žao mi je zbog svega što nisam govorio, zbog svega što nisam bio. Ali nadam se da tebi nije žao. Ono što ti preostaje od života nemoj provesti u griži savesti i kajanju – korakni dalje. Napred i uvis, gđo Karmajkl. Ja ću tebe zaboraviti; imaš moju dozvolu da zaboraviš i ti mene. Ostavi staro. Ali ovo znaj: možda jesmo pevali različite pesme i ponekad ispadali iz melodije, ali mislim da smo prilično dobro uskladili harmonije, na kraju. Slažeš li se?

„Pola sveta ne razume zadovoljstva one druge polovine.“

Ljudi u današnje vreme nemaju nikakva merila; prosto razastiru pred drugima sav svoj prljavi veš.

što me manje stvari okružuje, to mi sve deluje smirenije.

Ponekad ljubav ne probode srce, već ga ušuška i zaštiti.

Bio je tu izvesni hrast koji smo voleli da obiđemo – Leo je voleo njegovo kvrgavo staro stablo i govorio je da je to verzija njega samog među predstavnicima roda Quercus, sve čvornovatijeg u starosti