Ildefonso Falkones

– Mlad si – odgovarao je. – Proći će te.

No

– Bori se, Ciganine! – uzviknula je. – Đavo nas čeka!

Sainetei su bili kratka, šaljiva dela o likovima iz naroda, o običajima; parodije odnosa u društvu i porodici. U njima su glumci otelotvoravali same sebe, prijatelje, rođake ili poznanike;

Bolela ju je svaka sekunda tog nesrećnog života što ju je najpre približio sreći a onda joj je oduzeo!

Kuća milosrđa je nastala kao ustanova za prihvat siromaha i skitnica nastanjenih u glavnom gradu provincije Aragona. Lišavani su slobode, primoravani da rade da bi bili korisni društvu a u nekim slučajevima je dozvoljavana i fizička kazna, ali odbor ipak nije želeo da vidi kako se njegovo delo pretvara u zatvor za kriminalce.

Melčor ju je načinio ženom; naučio ju je da voli, da bude slobodna. Možda je to lekcija koja joj je nedostajala?

Karidad je bila robinja a robovi nisu patili, nisu ni mislili, samo su radili.

Tada, bol je naišao na neprobojnu koru kojom su robovi prekrivali osećanja da bi mogli da nastave da žive: tako su stajale stvari

Ali sad... Melčor je razbio u paramparčad tu koru, i ona je poznavala, i znala, i osećala; bila je slobodna i volela je...

Mi Cigani smo oduvek slobodni. Svi kraljevi i vladari iz celog sveta pokušali su da nam saviju kičmu i nisu uspeli. Nikad neće stati na put našoj rasi; bolji smo od svih njih, pametniji.