Miomir Petrović

Узбудљива прича о уметности, Југославији и тешким временима. Написана лепим, богатим језиком. Пријало ми је да читам лепо срочене реченице без вишка непотребних речи. Пријало ми је да читам роман без сувишних реченица. У роману нема политике, углавном се излажу идеје и схватање ликовне уметности. Главни јунак је прави Србин, из Југославије, личност између хајдука и грађанина, интелигентан, образован, сањар и практичан, близак свима и отуђен од свих. Сам себе види на западу али га тај исти запад види као егзотични пример истока. Само српство му не значи много, али ипак пати када му земљу нападну и осећа да тим људима и сам припада. Једини који истрајава у очувању вредности Југославије (колекције слика) која му је поверена, чак и када та држава више не постоји. А трагична судбина и њега и његове мајке, трагична је судбина целог српског народа и идеје о Југославији односно идеје о музеју савремене уметности у тој и таквој земљи.