Tatjana Milosavljević

rekla mi je jednom da je podizanje dece poput promene uloga u pozorištu. Kad su vrlo mala, ti si režiser drame o njihovom životu. Kasnije dobiješ mesto u prvom redu, da odatle posmatraš šta im se u životu dešava. Potom, možda pređeš negde u četvrti red. Oni postaju stariji, a mi, roditelji, odlazimo da ih gledamo s mesta u mezaninu. Ali stalno se pomeramo sve dalje od pozornice. Naposletku se nađemo veoma daleko, na mestu koje su, kad su bili mali, nazivali rajem.

Najokrutniji mesec je decembar. Jer ako te neobuzdana komercijalizacija Božića ne ubije u pojam, sumorno londonsko vreme sigurno hoće

Usiljeno pretvaranje imenica u glagole nikad nije dobro.“