Rivka Galchen

rekla mi je jednom da je podizanje dece poput promene uloga u pozorištu. Kad su vrlo mala, ti si režiser drame o njihovom životu. Kasnije dobiješ mesto u prvom redu, da odatle posmatraš šta im se u životu dešava. Potom, možda pređeš negde u četvrti red. Oni postaju stariji, a mi, roditelji, odlazimo da ih gledamo s mesta u mezaninu. Ali stalno se pomeramo sve dalje od pozornice. Naposletku se nađemo veoma daleko, na mestu koje su, kad su bili mali, nazivali rajem.