Nadija Hašimi

Kakva smo glupava i nezahvalna srca imali kad smo bili mladi!

On je poništio sve ružno što mi je ovaj svet uradio. Nedugo posle svadbe, kad sam ulovila sebe kako se smejem vicu koji mi je već dva puta pre toga pričao, shvatila sam da tog čoveka volim.

Feriba, da li znaš koja je najlepša reč za supruga u našem jeziku?

Koja?

Hamsar. Razmisli o tome. „Jednaka glava.“ To mi i jesmo, zar ne?

Tako je radio Mahmud. Uzimao je zarđale, istrošene reči – one koje ljudi jedni drugima govore a da baš ništa ne osete – i obrtao ih na svom dlanu. Oduvao bi sa njih prašinu i nagnao ih da zasijaju tako dirljivim značenjem da bi se svako postideo što je to značenje prevideo.

U reci će se najpre udaviti onaj što veruje da zna da pliva.

„Dobro je“, rekla je Roksana vraćajući listić u tašnicu. „I još nešto, Selime.“

Sve, pomislio je. Samo sedi ovde sa mnom i pričaj i dalje.

Selimu je bilo dovoljno da je sluša, da posmatra kako joj se miču usne, da je gleda kako sklanja šiške u stranu, kako joj trepavice trepere.

Voli svoju zemlju, ali kaže kako je Avganistan kao žena koja je isuviše lepa na sopstvenu štetu. Nikad neće biti bezbedan, čak ni od svojih ljudi.

Uzimao je zarđale, istrošene reči – one koje ljudi jedni drugima govore a da baš ništa ne osete – i obrtao ih na svom dlanu. Oduvao bi sa njih prašinu i nagnao ih da zasijaju tako dirljivim značenjem da bi se svako postideo što je to značenje prevideo.

On veruje da su ljudi uništili religiju i da je religija uništila ljude. Kaže kako veruje u Boga, ali ne veruje u ljude.“

Ponekad se oluja u čovekovom duhu prejako razbesni.

Kokogul je bila previše prsata da bi izgledala nežno i previše mršava da bi izgledala zapovednički. Ona je bila naslikana paletom prosečnih boja.

Aziz me je posmatrao dok su ga odvozili, prsti su mu se grčili, dirali strune u mom srcu.