Sidarta Mukardži

„Slaboumnost“ se 1924. javljala u tri različite varijante: idiot, debil i imbecil.

Na papiru, ti termini su se odnosili na manje izrazite oblike kognitivnog invaliditeta, ali u praksi su te reči predstavljale obrtna semantička vrata koja su se isuviše lako otvarala da propuste unutra raznoliku grupu muškaraca i žena, među kojima mnogi nisu patili ni od kakvog duševnog oboljenja – prostitutke, siročad, depresivce, skitnice, sitne kriminalce, šizofreničare, disleksične, feministkinje, buntovne adolescente – ukratko, sve čiji su ponašanje, želje, izbori ili pojava odudarali od prihvaćenih normi

Četrdesetih godina prošlog veka, Dobžanski će se direktno obrušiti na ta pitanja: naposletku će postati jedan od najglasnijih naučnih kritičara nacističke eugenike, sovjetske kolektivizacije i evropskog rasizma