Иван Иљич је човек огрезао у навикама сталежа проистеклог из лицемерности, услова за космополитску лажну профињеност. Као и сви људи из његовог друштвеног круга, неискрен је: склапа помодна, али површна пријатељства, остаје у лошем браку који извана делује добро, а каријера му служи одређивању властите вредности као особе. Труди се на функцији судије, бори се за напредовање, провлачи се кроз брачне сукобе, и игра бриџ. Тек кад се неочекивано нађе лицем у лице с смрћу (озледи се вешајући завесе), покушава сам себе да утеши мислећи да је свој живот добро проживео, и схвата да му је живот био велика лаж.
