Теорија завере. Титова клетва

Да би зло победило довољно је да добри људи ништа не предузимају.

Организована мањина лако побеђује гоје (људе-овце)!

Правда се не добија, за њу се човек избори или – не!

Да би зло победило довољно је да добри људи ништа не предузимају.

Зашто ми не јуримо своје џелате по свету и изводимо их пред свој суд као што ради Мосад? Зашто ми немамо своју, српску, тајну службу која делује у корист свог народа, а не против њега

Немојте да вас превари љубазност џелата, па да помислите да он неће извршити своју дужност…

Дража Михаиловић, који је и сам у згодном тренутку био експонент британских интереса на Балкану, стално је говорио својим сарадницима: „Да нема Немаца, Британци би били најгори народ на свету!“

ТИТОВА КЛЕТВА

„По Југославији вам свако добро било,

од сваког из света новце добијали,

а цвеће и венце својој деци носили,

док од мене сва зла заборавили!

Ватрено коло играли, Цигане добили,

из авиона вам поклоне бацали,

странци вам команде издавали,

војску немали, док од мене сва зла заборавили,

а у звезде ме ковали.

Четрдесет година се сви јадом напијали

и мене – призивали!“

План оних који су створили суперагента Тита јесте да Србија мора да умре и да је велика докле год постоји.

Сава Ковачевић Мизара је 3. јануара 1942. године позвао 40 Граховљана на преговоре дајући им гаранцију. И, када су они дошли на преговоре, он их је похапсио и извео пред ’суд’ који су сачињавали: Сава Ковачевић Мизара, Павле Петров Ковачевић (доцније убица свог оца), геометар Димитрије С. Булајић, Мато Антуновић, свршени теолог, Никола Ђурковић (бив. прип. с. Рисанске општине, правник), Милинко Ђуровић, правник, и учитељица Марија Кош из Шибеника. Суд је 14. јануара 1942. у десет сати изрекао пресуде. На смртну казну осуђени су: судија Новица С. Ковачевић, судијин брат Блажо Ковачевић, капетан Ђорђије Марковић, трговац Мирко Ј. Ковачевић, трговац Марко М. Булајић, земљорадник Петар Б. Ковачевић, кмет Никола В. Булајић и земљорадник Марко Крстов Ковачевић. Смртна казна је извршена у 10.30 сати. Казну су извршили: Коста Бакоч из Грахова, командовао, Мирко Симов Булајић, Стеван Марков Видовић, Петар Вучуревић, Чиле Петров Ковачевић, Јован Симов Ковачевић, Рађо Булајић, Душан Ристов Вујичић, Михаило Мирков Вујичић и Вукосава Јованова Вујичић. Сви су они из граховске општине и сви су били чланови КПЈ.

Сава Ковачевић шаље геометра Димитрија Стеванова Булајића са око петнаест партизана који су у току ноћи 19/20. фебруара 1942. стигли до села Љубомира и опколили четнике Саве Ковача који успева да са око тридесет Љубомираца пробије обруч. Комунисти су истерали све мештане и сатерали их усред села. Затим је Драгица Правица, пропали студент, родом из села Бјелаче код Требиња, пред Савом Ковачевићем Мизаром, судским приправником, својом руком из пиштоља побила двадесет шест људи (од којих су три биле жене) које је Сава Ковачевић дотукао дреновом мотком. Драгицу Р. Правицу су четници заробили у јуну 1942. у селу Пољице (општина Цивар, срез Требиње) и стрељали у Љубомиру, на истом месту где је починила тај злочин. Са њом је стрељан и њен брат Раде, судски приправник, у то време командант јужнохерцеговачког партизанског одреда.

Хајде прво да дефинишемо ко је био Јосиф Висарионович Стаљин, чија породица има надимак Џугашвили. Први траг нам је надимак Џугашвили, што на грузијском језику значи „мали Јеврејин“. Значи, погрешно је оно што смо учили да је он био Грузијац!

четрдесет и осам минута (у хороскопу Близанац, подзнак Лав). По крштеници пронађеној у осмој бечкој општини Алферц, као мајка уписана је Марија, а отац је непознат (страна 606, редни број у књизи рођења 195). Његов астролог у Југославији, данас професор универзитета, морао је јако да се чува како не би саопштио оно што је видео у хороскопу. Вратимо се датуму рођења који је сигурно 16 јуни. Отац је непознат из врло простог разлога – био је познат, али није смело да се упише његово име у иначе педантну администрацију Хабзбуршке монархије, поготово што је Марија радила као собарица на двору Хабзбурга.