Venecija u ravnici

Učena je od malih nogu da ima pravo na najbolje knjige, najromantičnije i najfatalnije ljubavi, na najveće sreće i nesreće – na sve samo ne na obično i prosečno.

njoj opstao sledeći svoju veliku viziju? Pretvarajući je u nešto najlepše, u nešto što zaslužuje? Možda je ova ravnica na pogrešnom mestu? Možda njena karma, njen prošli morski život prkosi svemu što je napravljeno da bude lepo i plodno, da bude stalno? Možda je najlepša kada se takva, teška i pusta, preseli u pesmu i raspline svoje skrivene adute u birtiji i zaigra u srcima biroša koji ne znaju šta će s njom ni gde će? Možda joj je tako suđeno? I takvu je treba razumeti i voleti. Nazad u močvare, slatine i detelinu! Al’ koga je briga! Uvek će davati malo, a voleće se mnogo.

– monolog Đerđa Lederera u trenutku kada u kočijama zauvek napušta svoje imanje u Čoki

* Možda je ona najmirnija kada je siromašna, neiskorišćena, srasla s biroškim mentalitetom. Ko je to u

Srbi, starosedeoci Banata, dobili su nadimak Lale zbog stilizovanog ukrasa na graničarskim čakširama iz druge polovine 18. i prve decenije 19. veka. Te ukrase vezle su žene muževima ne samo na čakširama nego i na dorocima, košuljama i drugim delovima odeće. Odeća sa takvim vezom bila je onovremenska moda i bila je prihvaćena u celom Banatu.

zanate, lep ukras, dugovečnost i, na kraju, dudić, izdašan i koristan plod. Tako je svako naselje u Banatu, po Mersijevom nalogu, imalo svoju dudaru (rasadnik dudova), pa su ulice i kuće u Banatu natkrilila stabla tog blagorodnog drveta.

Klaudijus Florimund Mersi, prvi administrator Banata. Bio je svestrani reformista i uspeo je da za dvadeset godina preobrazi Banat iz zaostale u naprednu privrednu oblast. Drvo duda mu je bilo najveća opsesija. U njemu je video hranu za svilene bube, zaštitu od hladnih vetrova i hladovinu od letnje žege, kvalitetno drvo za pinterske

Al’ me ljuto boli glava –

posle onih svetlih snova,

onih divnih vitezova,

onih slika, onih slava –

ova java!

posle onih svetlih snova,

onih divnih vitezova,

onih slika, onih slava –

ova java!

Al’ me ljuto boli glava –

Postavljen je u četvrtoj ulici, između dve betonske cisterne.