Cveće za Aldžernona

Rekla je; Ti, moraš. Da-ih?sve!izmešaš: Pokazala? mi“ je kako, da ih! iz!mešam i sada!ja umem. da (mešam svakojake? znake interpunkcije – kad, pišem! Ima“ mnogo, pravila; da se nauči? ali. ih ja sve pamtim:

Ja sam reko ništa ne brini ja ću uvek voleti stare drugare čak i kad umem da čitam i pišem.

Koliko je čudno da ljudi iskrenih osećanja i osećajnosti, koji ne bi iskorišćavali čoveka rođenog bez ruku, nogu ili očiju – da takvi ljudi bez imalo oklevanja zlostavljaju čoveka rođenog sa niskom inteligencijom.

previše često potraga za znanjem poništava potragu za ljubavlju.

inteligencija i obrazovanje koji nisu ublaženi ljudskom toplinom ne vrede baš ništa.“

setiti da oči dvaput otkazuju poslušnost i da to čine iz dva razloga: jednom, kad iz svetlosti ulazimo u mrak, a drugi put, kad iz mraka izlazimo na svetlost.

Prvo je ponovo izgledo ljuto jer sam tražio da mi objasni i reko je da samo radim što mi se kaže. Al doktor Straus je reko da treba da mi objasni jer počinjem da sumnjam u autoritat.

Ja neznam šta je to al znam da je regilija bog. Mama mi je nekad pričala o njemu i šta je sve uradio u svetu. Rekla je da uvek treba da volim boga i da ga molim. Ne sećam se kako da ga molim al mislim da mi je mama govorila da ga molim kad sam bio mali da mi bude bolje i da ne budem bolestan. Ne sećam se kako sam bio bolestan. Mislim da je bilo zato što nisam pametan.

Imo sam mnogo testova i raznih trka s Aldžernonom. Mrzim ga. Uvek me pobedi.

Kaže možda bolje da se molim bogu da mi oprosti što su mi to uradili. Ja nisam jeo jabuku i nisam uradio nikakav greh. I sad se bojim. Možda nije trebalo da ih pustim da mi seku mozak ko što je rekla ako je to protiv boga. Neću da se bog ljuti.